Ele­nu Ri­ste­sku, ma­ke­don­sku umjet­ni­cu, vi­še ne tre­se fe­sti­val­ska gro­zni­ca, ali se ipak ra­do oda­zo­ve po­zi­vu da se po­ja­vi na re­vi­ja­loj ve­če­ri Sun­ča­nih ska­la. Za­lju­blje­na je u taj fe­sti­val ko­ji no­si po­zi­tiv­nu ener­gi­ju i za ko­ji je ve­žu sa­mo li­je­pe uspo­me­ne. Po­pu­lar­nost ko­ju ima u Ma­ke­do­ni­ji ova pje­va­či­ca po­ča­la je la­ga­no da pre­no­si i na re­gi­on. Ka­ko ka­že, ni­ko ne zna do­kle su mu gra­ni­ce, pa ni ona....
Od sa­mog po­čet­ka ka­ri­je­re Ele­na je uvi­jek me­đu po­bjed­ni­ci­ma? Va­ša ka­ri­je­ra je i po­če­la tri­jum­fom na jed­nom mu­zič­kom tak­mi­če­nju u Ma­ke­do­ni­ji. Da li je vri­je­me tak­mi­če­nja i fe­sti­va­la za va­ma? Sma­tra­te li da su ipak ta­kve ma­ni­fe­sta­ci­je i tri­jum­fi od­skoč­na da­ska za po­čet­ni­ke?
- Tač­no je da sam svo­ju ka­ri­je­ru po­če­la pri­je 13 go­di­na po­sle po­bje­de na pr­vo tak­mi­če­nje te vr­ste u Ma­ke­do­ni­ji ko­je se zva­lo „M2 po­tra­ga za zvi­je­zdom”. Ne­što slič­no kao X Fak­tor ili Idol, ali me fe­sti­va­li i tak­mi­če­nja ge­ne­ral­no ne za­ni­ma­ju. Mo­že­te mo­žda da pro­mo­vi­še­te ne­ku no­vu pje­smu, ali to da­nas mo­že­te ura­di­ti i na Ju­tju­bu. Za po­čet­ni­ke sva­ka pri­li­ka je va­žna da se po­ja­vi­te i da vas ima, ali kad već ima­te ne­ku ka­ri­je­ru ne­ma po­tre­be za tim. Bo­lje vam je da se po­ja­vi­te sa­mo ta­mo gdje tre­ba, na oda­bra­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma. Kad smo ja i mo­ja ka­ri­je­ra u pi­ta­nje, po­ja­vlju­jem se na ne­kim fe­sti­va­li­ma, me­đu­tim pri­je bih uče­stvo­va­la u re­vi­jal­nom di­je­lu ne­go u tak­mi­čar­skom, kao sto ću se ve­če­ras po­ja­vi­ti na Sun­ča­nim Ska­la­ma.
Ele­nu Ri­ste­sku cr­no­gor­ska pu­bli­ka pam­ti sa Sun­ča­nih ska­la. 2006. do­bi­li ste na­gra­du za de­bi go­di­ne, po­tom 2007. za naj­bo­ljii du­et sa gru­pom Re­gi­na. Ka­kve uti­ske no­si­te sa her­ceg­no­iv­skog fe­sti­va­la?
- Pre­li­je­pi su uti­sci de­fi­ni­tiv­no. Kad god vi­dim ili pro­či­tam ne­što o Cr­noj Go­ri sje­tim se tog fe­sti­va­la i jed­nog pre­li­je­pog is­ku­stva. Ta­da, pri­je se­dam-osam go­di­na, ne­ka­ko je sve ima­lo ne­ku ča­ro­li­ju, je­dva smo če­ka­li na te ljet­nje fe­sti­va­le. Da­nas je sve ne­ka­ko dru­ga­či­je. Sve je iz­gu­bi­lo onu draž. Ali ono što je osta­lo je ča­ro­li­ja mo­ra, pi­je­ska i cr­no­gor­sko sun­ce. Je­dva če­kam da do­đem kod vas i da opet osje­tim tu po­zi­tiv­nu at­mos­fe­ru ko­ju ima vaš fe­sti­val.
Ove go­di­ne će­mo ima­ti pri­li­ku da uži­va­mo u va­šoj nu­me­ri u re­vi­jal­nom di­je­lu Sun­ča­nih ska­la. Sa ko­jom pje­smom nam do­la­zi­te? Da li će to bi­ti cr­no­gor­ska pre­mi­je­ra?
- Ni­sam sni­ma­la i ob­ja­vlji­va­la pje­sme sko­ro dvi­je go­di­ne, me­đu­tim ne ka­jem se jer sam če­ka­la da se pro­na­đe stvar­no do­bra pje­sma. Ta­kva pje­sma je pje­sam „Do­ži­vot­no”, vr­lo emo­tiv­na i me­ni ja­ko dra­ga jer se i u in­ter­pre­ta­ci­ji osje­ća da me je po­go­di­la. Osim na X Fak­to­ru ovu pje­smu ni­sam iz­vo­di­la ni­gdje dru­gdje. Ta­ko da, slo­bod­no mo­že da se ka­že da će bi­ti to cr­no­gor­ska pre­mi­je­ra. Pje­smu je na­pi­sa­la srp­ska autor­ka, kom­po­zi­tor i tek­sto­pi­sac Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić, a aran­žman i pro­duk­ci­ju je pot­pi­sao moj du­go­go­di­šnji sa­rad­nik Dar­ko Di­mi­trov.
Ta­ko­đe, smo u pret­hod­noj se­zo­ni TLZP, na TV Pr­va, Tvo­je li­ce zvu­či po­zna­to, ima­li pri­li­ke da se upo­zna­mo sa Ele­nom, sa nje­nim ta­len­ti­ma, sa nje­nim per­fek­ci­o­ni­zmom. Da li ste uvi­jek i u sve­mu bo­rac ka­kvog smo vas na­vi­kli gle­da­ti?
- To sto ste vi­dje­li na TLZP-u je sa­mo dio ono­ga što mo­gu da ura­dim. Ja sam od­u­vi­jek zna­la da će se po­ja­vi­ti ne­ka pri­li­ka gdje ću po­ka­za­ti ve­ći­nu svo­jih ta­le­na­ta, kao na pri­mer ples, glu­ma, oper­sko pje­va­nje itd. Ali po­sle TLZP-a sam za­klju­či­la da ni­ko ne zna do­kle su mu gra­ni­ce, pa ni ja. Shva­ti­la sam da uvi­jek tre­ba hra­bro­sti i ri­zi­ka da bi sa­zna­li ko­li­ko mi ima­mo sna­ge da pre­va­zi­đe­mo sve stra­ho­ve i ne­si­gur­no­sti u se­be. Ve­li­ki sam per­fek­ci­o­ni­sta i sa­ma pri­zna­jem da mo­žda ne­kad pre­tje­ru­jem u to­me, to se već vi­dje­lo kroz šou, i po­tvr­đu­jem ta­kva sam i u pro­fe­si­ji. Ži­vot je jed­na ve­li­ka bor­ba. Svi se bo­ri­mo, ali vr­lo ri­jet­ko ko us­pi­je da is­pli­va na po­vr­ši­nu. Ni­kad ni­sam ga­zi­la pre­ko le­še­va da bi uspje­la, me­đu­tim kad ne­što za­mi­slim to mo­ram i da is­pu­nim.
Po­ka­za­li ste da ni stra­ho­vi ne mo­gu da vas odvo­je od ci­lja. Ple­sa­li ste sa zmi­jom, pr­ko­si­li vi­si­ni. Da li da­nas ima­te ne­kih neo­t­klo­nje­nih stra­ho­va?
- Pa ni­je baš da ne­mam ni­ka­kve stra­ho­ve. Na TLZP-u sam iz­gle­da­la da ne­mam strah ni od če­ga, me­đu­tim ni­je mi baš bi­lo sve­jed­no kad je zmi­ja bi­la oko mo­ga vra­ta ili kad sam vi­ si­la na ne­ko­li­ko me­ta­ra iz­nad tla. Kao i sva­ki nor­ma­lan čo­vjek i ja imam svo­je stra­ho­ve. Ali naj­vi­še se bo­jim ra­ta.
Šta tre­nut­no ra­di Ele­na Ri­ste­ska? Sni­ma­te no­vi singl i spot. O če­mu se ra­di? Ko su auto­ri nu­me­re? Gdje se sni­ma spot?
- Tre­nut­no sam po­sve­će­na bal­kan­skoj ka­ri­je­ri. Ra­dim na no­vim sin­glo­vi­ma sa Alek­san­drom Mi­lu­ti­no­vić i Dar­kom Di­mi­tro­vim. Oni su auto­ri pje­sme „Do­ži­vot­no” i pre­sreć­na sam što je na­i­šla na do­bar od­ziv kod ra­dij­ske pu­bli­ke. Pri­je par da­na smo sni­mi­li i spot za ovu pje­smu, a na­rav­no da će bi­ti još pje­sa­ma u sko­ri­je vri­je­me. Spot će bi­ti iz­ne­na­đe­nje za sve u re­gi­o­nu, a po­seb­no će ob­ra­do­va­ti mu­šku pu­bli­ku jer u spo­tu su tri zgod­ne „ri­be” me­đu ko­ji­ma jed­na do­sta po­zna­ta vo­di­telj­ka iz Ma­ke­do­ni­je, a dru­ga je ve­o­ma po­zna­ta u ci­je­lom re­gi­o­nu. Ra­di se o Ma­ri­ja­ni Sta­noj­kov­skoj i vo­di­telj­ki po­pu­lar­ne emi­si­je „Sve za lju­bav” Ka­ta­ri­ni Ši­šma­no­vić, ko­joj sam za­hval­na što je pri­hva­ti­la da uče­stvu­je u spo­tu. Ima još jed­na bo­žan­stve­no li­je­pa ma­ne­ken­ka u spo­tu ko­ja se zo­ve Ana Ko­ce­va i sve tri po­zi­ra­ju za­jed­no u li­je­pim ha­lji­na­ma. Ina­če, spot se sni­mao u jed­nom luk­su­znom ho­te­lu u Ma­ke­do­ni­ji.
Već je po­sta­la tra­di­ci­ja, a i vri­je­me dik­ti­ra ta­kav tem­po, umjet­ni­ci se re­đe od­lu­ču­ju da iz­da­ju al­bu­me, ak­ce­nat je sta­vljen na sin­glo­vi­ma. Vi ste što se sin­glo­va ti­če bi­li ak­tiv­ni sva­ke go­di­ne ba­rem po je­dan? Da li se mo­že­mo ipak na­da­ti ne­kom no­vom CD-u?
- I kod nas u Ma­ke­do­ni­ji je ista si­tu­a­ci­ja. Ri­jet­ko ko se od­lu­či da sni­mi spot, a da ne pri­čam o al­bu­mi­ma. Moj al­bum na ma­ke­don­skom je već pri kra­ju i naj­vje­ro­jat­ni­je bi­će iz­dat do kra­ja go­di­ne, ali za bal­kan­sko tr­ši­šte sam već je­dan al­bum pro­mo­vi­sa­la i shva­ti­la da je naj­bo­lje prin­cip pje­sma po pje­sma. Na­dam se da će do­ći i taj mo­me­nat da iz­dam i al­bum za bal­kan­sko tr­ži­šte. Ali sad za sad idem po­la­ko ali si­gur­no.
Ju­tjub je po­stao pro­mo­ter i pre­zen­ter mu­zi­ke, laj­ko­vi i pre­gle­di su za­mi­je­ni­li kri­ti­ku. Sve če­šće mu­zi­ča­ri ima­ju i svo­je ka­na­le na Ju­tju­bu. Šta vi mi­sli­te o ta­kvom pro­bo­ju na estra­du i da li mi­sli­te da su vje­ro­do­stoj­ni po­ka­za­te­lji ne­či­je po­pu­lar­no­sti?
- Ži­vi­mo u eri so­ci­jal­nih me­di­ja na in­ter­ne­tu. Ta­ko da ne tre­ba da nas ču­di što se sve vi­še iz­vo­đa­ča pro­mo­vi­šu na ta­kav na­čin. Lju­di sve ma­nje gle­da­ju te­le­vi­zi­ju, a vi­še svo­je slo­bod­no vri­je­me pro­vo­de na so­ci­jal­nim mre­ža­ma. Da­nas i po­zna­te svjet­ske zvi­je­zde pro­mo­vi­šu pje­sme ili al­bu­me pre­ko Fej­sbu­ka, Tvi­te­ra i dru­gih. Re­kla bih da su to po­ka­za­te­lji ne­či­je po­pu­lar­no­sti ali to ne zna­či da će­te pro­da­ti vi­še CD-a ili ka­ra­ta za kon­cer­te.
Da li po­zna­je­te rad cr­no­gor­skih ko­le­ga? Ko­ga naj­vi­še ci­je­ni­te? Da li sa ne­kim sa­ra­đu­je­te ili bi­ste vo­lje­li da sa­ra­đu­je­te?
- Ni­sam ima­la pri­li­ku da pra­tim ne­što pu­no, ali vo­lim Ser­ge­ja Ćet­ko­vi­ća sve nje­go­ve pje­sme a naj­vi­še „Ako te ni­je pro­na­šla lju­bav”, vo­lim ka­ko pje­va Ni­na Ži­žić, Bo­jan Ma­ro­vić i nje­go­va „Te­bi je la­ko”, zgod­ni Vla­do Ge­or­gi­ev i nje­go­va „An­đe­le”, ko­ja mi je vrh, Knez i nje­go­va pjesma ko­ja je ne­ka­da bi­la jed­na od omi­lje­ne mo­je pjesme „Kad ne­kog lu­do za­vo­liš”, i slu­čaj­no ili ne sve ih po­zna­jem i svi su ve­o­ma baš OK kao lju­di.
Ka­ko pro­vo­di­te lje­to, rad­no ili pa­rad­no? Gdje na­stu­pa­te?
- Pla­ni­ram ovo lje­to da se bas od­mo­rim, ta­ko da imam ne­ko­li­ko od­mo­ra. Pri­je sve­ga od­mor da se­strom, sa ma­mom i sa se­stri­či­nom. Jer se­stri­či­na ima 10 mje­se­ci i ovo joj je pr­vi od­mor, ta­ko da je­dva če­kam da uži­vam u nje­nom pr­vom upo­zna­va­nju sa mo­rem. Na­stu­pam naj­če­šće na tr­go­vi­ma u Ma­ke­do­ni­ji jer se u zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na or­ga­ni­zu­je Kul­tur­no lje­to - ma­ni­fe­sta­ci­je sko­ro u sva­kom gra­du u Ma­ke­do­ni­ji na ve­li­koj sce­ni na otvo­re­nom. Pa osim u klu­bo­vi­ma i di­sko­te­ka­ma ovo lje­to pje­va­cu i na tr­go­vi­ma, uvek uži­vo sa mo­jim ben­dom ko­me sam ja da­la ime Tro­ja, pa sad na­stu­pa­mo kao Ele­na i Tro­ja.
Ka­ko bi se Ele­na Ri­ste­ska pred­sta­vi­la cr­no­gor­skoj pu­bli­ci u tri rti­je­či?
- Per­fek­ci­o­ni­sta, emo­tiv­na i du­ho­vi­ta.A.Š.


Pje­sma+spot=bo­nus pa­ket

Da li sma­tra­te da je na pu­tu sin­gla do hi­ta neo­p­ho­dan spot?
- Moj stav je da su spo­to­vi sa­svim ne­bit­ni ako ne­ma­te kva­li­tet­nu mu­zi­ku. Pje­sma sve dik­ti­ra, pa on­da ako ima­te do­bar spot, do­bi­li ste bo­nus pa­ket za do­bru pro­mo­ci­ju. Ali da­nas spo­to­vi ne no­se pa­re, ne pu­šta­ju se ni­gdje jer je in­ter­net uzeo svoj da­nak i sko­ro pa ni­ko ne gle­da TV. Ali ipak, mo­ra­te da ima­te bar ne­ka­kav spot, ili vi­zu­e­li­za­ci­ju pje­sme.


Sprem­na za Bal­kan

Ni­ste sa­mo po­pu­lar­ni u Ma­ke­do­ni­ji, ci­je­li re­gi­on pre­po­zna­je vaš do­bar glas. Da li vam i ko­li­ko to go­di?
- La­ga­la bi kad bih re­kla da mi ne go­di to što me po­zna­ju i iz­van gra­ni­ca mo­je ze­mlje. Ja sam se već do­ka­za­la u Ma­ke­do­ni­ji i sma­tram da je sad pra­vo vri­je­me da se ozbilj­ni­je po­sve­tim na pro­mo­ci­ji i u ino­stran­stu, pre­ci­zni­je za bal­kan­sko tr­ži­šte. Do­sad na­i­la­zim sa­mo na po­zi­tiv­ne ko­men­ta­re i kri­ti­ke. Na­dam se da će me srp­ska, hr­vat­ska, cr­no­gor­ska, bo­san­ska, pa sto ne i ne­ka dru­ga pu­bli­ka upo­zna­ti bo­lje i za­vo­lje­ti mo­je pje­sme.